Članak je zaista ozbiljno napisan, ali imam utisak da ga je pisao neko ko nikada nije radio u privredi. Naime, kada je maja 1992. SB OUN uveo sankcije počelo je zatvaranje proizvodnih kapaciteta u Srbiji. Ikao je imalo mnogo prostora da se organizuje proizvodnja i i sačuva radna i tehnološka disciplina, taj režim je doveo na rukovodeća mesta poslušnike SPS i JUL koji su uništili skoro celokupnu privredu Srbije pravdajući se sankcijama.U industriji kože,obuće i tekstila je prećutno odobravan uvoz iz Turske od strane desetak tajkuna koji su davali keš političarima i od kupovali srpska imanja u Novom Pazaru i Tutinu i iseljavali Srbe, a za to vreme su naše konfekcije, trikotaže i obućare propadale i hiljadama radnika je uskraćen radni staž, plata i budućnost. Posle navodne promene ali stvarne šminke od 5.oktobra 2000.g. ova grana proizvodnje je upokojena i desetine hiljada radnika. Malo je prostora da bi se ovaj stav koji je istinit apsolvirao, ali oni koji su radili u toj grani ovo dobro znaju.
Preporuke:
32
3
2
subota, 19 maj 2012 10:09
Milorad Stanojlović
DEMOKRATSKI CENTRALIZAM
Nemam ništa protiv, ako ima ko da garantuje da će sakupiti rasute pare i još malo više.
Dotle verujem u onu: "Dati pare državi, isto je što i dati tinejdžerima viski i ključ od auta".
Sve dok reforma AVNOJ-a bude cilj i sredstvo beogradskih republikanaca, nema ništa od industrije, privrede, ali ni od Srbije.
Užas se sastoji u tome što njih podržavaju EU, Amerika i Rusija.
Nemojmo se "praviti" da to ne vidimo.
S poštovanjem i uvažavanjem,
SRPSKI LIBERALNI SAVET
Preporuke:
17
12
3
subota, 19 maj 2012 10:24
fristajlo
Dobra namera postoji, ali- sve ovo već stoji na mnogo drugih papira, pa se ne sprovodi; nije sporno da ovo treba uraditi, čak ni kako, već ko?
To autoru promiče; kao plan, ovo ima samo tu manjkavost.
Niko ovde ne misli da ovo ne treba uraditi; svima je jasno da bez jake industrije ni jdna zemlja, kao naša, ne može da se oslobodi suštinski.
Naš problem treba da se reši prvo u jednoj drugoj ravni- u političkom kadru. Čak i ovi, koji danas vrše vlast, sve ovo znaju; problem je u tome što oni to neće da urade.
Nama treba način kako da takav kadar dovedemo na vlast.
Preporuke:
31
4
4
subota, 19 maj 2012 10:27
Ludi Vanko
Oni,ti,koji su nam zavodili sankvcije i koji su nas bombardovali, treba da plate štetu koju su načinili.Oni su uništili našu industriju.EI Niš, Zastavu,Geneks Ineks,celu jednu strukturiu koja je u Nikezićevo vreme bila najmoćnija u Jugoslaviji.Pa tek onda da razgovaramo.
Preporuke:
27
0
5
subota, 19 maj 2012 11:56
ribarčeta san
Stariji od 35 godina smatraju da je industrija SFRJ bila vrlo dobra, da su proizvodi bili kvalitetni i konkurentni na svetskom tržištu. Ništa od toga nije tačno. Ideja iza njene izgradnje posle II Svetskog rata se zasnivala na proizvodnji, ispunjenju planova, državnoj distribuciji, itd. Kasnije, kroz neke iznuđene reforme, pokušavalo se modernizovati privredu i trgovinu, ali je sve to bilo nekako polovično. U suštini, živelo se od inostranih kredita i bespovratnih pomoći. Kada je prestala politička potreba Zapada da se “jugoslovenski model“ kao neki maneken izdržava – kao protivteža sistemu u SSSR-u, i Istočnoj Evropi, počelo je naglo opadanje, koje je sankcijama i NATO-bombardovanjem dovedeno do kraja, uz “privatizacije“ . Važno je imati industriju, mašine, proizvoditi – ali je i neophodno imati kapital, inovacije, međunarodnu konkurentnu sposobnost, tržište, kvalitet i jeftinu radnu snagu. Od svega – postoji samo jeftina radna snaga, uz ovakve planove-sanjarenja.
Preporuke:
13
23
6
subota, 19 maj 2012 12:24
Marko Gay
Ako se oslobode investitori plaćanja PDV na građevinski materijal, opremu i nameštaj, ’’kratkovido gledano’’ država bi zaista bila oštećena za PDV, ali treba poći od pretpostavke da do prometa ne bi ni došlo bez stimulacija - jer ne bi bilo tražnje - pa bi u tome slučaju kapital ostao u prvobitnom obliku
Obrnuto, najbolja stimulacija za privredu bi bila ako biste stopu PDV-a podigli na 90%.
Zemlje s visokim porezima su ekonomski najuspesnije i prosto vrcaju od novih privrednih poduhvata i inicijativa (primer: skandinavske zemlje).
Ako medutim zelite niske poreze, preporucujem vam Somaliju, zemlju bez ikakvih poreskih i birokratskih ogranicenja za razvoj privrede.
U globalizovanoj ekonomiji, pravilo je da sto imate manji porez, vase stanovnistvo ce biti siromasnije, kao sto primer Danske i Somalije lepo potvrduje.
Sada srecom sami mozete izabrati hocete li biti bogati ili siromasni -- zar to nije divno?
Preporuke:
9
13
7
subota, 19 maj 2012 12:28
DiMitrije
Treba da smo zahvalni ''prijateljima'' sa Istoka i Zapada što nemamo industriju!
Industrija zagađuje zemlju, vazduh i vodu.
Fabrike nam otimaju oranice i pašnjake.
Industrijiski način proizvodnje je nezdrav za ljude i životinje. Kod ljudi stvar otpor prema radu. Doprinosi bogaćenju uskog sloj kriminalaca bliskih političko-''crkvenoj'' oligarhiji!
Preporuke:
7
17
8
subota, 19 maj 2012 13:13
Petar
Ja lično se slažem sa tekstom, ali u isto vreme smatram da tekst nije sveobuhvatan i da ne uzima u obzir sve relevantne činjenice, pa je prema tome neostvariv. Evo samo neke od njih :
Ne postoji svest, znanje, želja u "eliti", ni politička volja da se krene u reindustrijalizaciju;
Loše naučno istraživačke organizacije, zastarela oprema, mali i stari istraživački kadar, nepovezanost sa industrijom, nizak nivo funkcionalnog znanja i mali absorbcioni kapacitet znanja (PISA testovi), izrazito nisko izdvajanje za R&D (i od strane države i firmi), 6,5 % visokoobrazovanih (nepovoljne obrazovne strukture), 53 % funkcionalno nepismenih, neinovativnost privrede i društva
Visok nivo korupcije i organizovanog kriminala, izrazito nepovoljno privredno okruženje, nepotizam, nedostatak i ne sprovođenje strateških planova razvoja, pravna i politička nesigurnost, antiprivredno ponašanje države, nerazvijen preduzetnički duh
Država je pred bankrotom
Preporuke:
24
0
9
subota, 19 maj 2012 13:13
bravo
Odličan, ozbiljan i programski tekst. Treba pažljivo čitati i tražiti snage koje će to pretvoriti u delo.
Preporuke:
11
2
10
subota, 19 maj 2012 13:55
Robespijer
Bravo! Svaka čast autoru teksta. Konačno da neko uvidi u čemu je ključ razvoja Srbije. Danas, u XXI veku, kada čovečanstvo ulazi u postinformacionu eru, naši nesposobni političari govore isključivo o poljoprivredi kao našoj šansi. Sramotno! Pogledajte kampanju koja se vodila, niko nije obilazio industrijska postrojenja, već štale i farme. U razvijenom svetu se zna koliki procenat ljudi se bavi poljoprivredom, a u Srbiji bi svi hteli da budu poljoprivrednici. Industrija je važna zbog toga što će da pokrene mlade ljude iz manjih sredina da odlaze u veće centre da se školuju i osvajaju nove tehnologije, da budu nosioci budućeg razvoja. Oni koji se bave poljoprivredom, nemaju razloga za to i time država u celini zaostaje. Mudrom državnom politikom, strategijama razvoja i obrazovanja se pokreću stvari, a ne sredstvima iz srednjeg veka.
Da nije bilo industrijalizacije u Rusiji tokom 20-ih i 30-ih godina XX veka, Hitler bi došao do Vladivostoka. Samo tako deluju ozbiljne države. U industriji je snaga!
Preporuke:
13
1
11
subota, 19 maj 2012 14:13
Vlada
BRAVO. Takvi tekstovi su nam potrebni.
Preporuke:
10
2
12
subota, 19 maj 2012 14:17
Byakuya-sama
@subota, 19 maj 2012 10:24 fristajlo
Problem je u vašem malom i ograničenom mozgu, društvo ne može da funkcioniše na partocentričnoj osnovi, samim tim i vaša priča da je sve u ''političkim kadrovima'' je besmislica, samo se treba okrenuti prirodnom pravu i gotovo, da je svaki privrednik, što od raznih državnih,što od para-državnih razbojnika reketiran uzeo pištolj(bolje pušku) i overio svakog takvog umesto da na kraju overi sebe(kad ga ovi potpuno unište), mi ne bismo imali ''kardove'' koji će ''da vode zemlju'', jednostavno bi imali privrednocentrično društvo bazirano na civilizaciji,umesto džungle, sa priridnim pravom kao korektivom.
Preporuke:
14
8
13
subota, 19 maj 2012 15:25
MR
Bez industrije teško da i jedna zemlja može biti moderna i stabilna država. Od nje zavisi i viši standard života. To postaje u potpunosti jasno ako pogledamo na zemlje trćeg, industrijski nerazvijenog, sveta. Pogledajmo kakve probleme imaju afričke zemlje. Zemlje koje nemaju industriju prinuđene su da uvoze gotove proizvode što je u suštini jedna vrsta eksploatacije. To dovodi u situaciju u kojoj se danas nalazi Grčka, tj. u prezaduženost (veća potošnja od proizvodnje). Idustrija indirektno pomaže i druge privredne grane, naročito poljoprivredu. Prisetimo se samo da su poljprivrenici (seljaci) mnogo bolje živeli dok smo imali industriju. Postojala je veća kupovna moć ljudi. Na kraju da kažem, nadam se da će političari pročitati ovaj izvanredan članak, tj. studiju.
Preporuke:
10
0
14
subota, 19 maj 2012 17:33
Misa
Ja se necu sloziti sa piscem teksta, to sto on predlaze je vec uradjeno sirom istocne evrope i sve te drzave su manje vise bankrot. Ovo je klasican program neoliberala i nikog nije usrecio, nema primera u svetu da je dao rezultate.
Drzava koja je u zadnjih 40 godina napravila bum u industrijalizaciji je Kina i treba krenuti njenim primerom.
1. apresijacija dinara (odmah na 200 din za eur isa tendencijom daljeg pada)
2. Planska privreda
3. Vlast komunisticke partije.
Ovo je recept koji je primenila Kina i koji jedino daje rezultate.
Preporuke:
14
6
15
subota, 19 maj 2012 18:10
Betelgeuse
Zasto bi industrijalizacija bila prepreka za razvoj moderne poljoprivrede? Zar te dve privredene grane stoje jedna drugoj na putu? Zar se moze ocekivati brzi preporod Srbije industrijalizacijom zemlje? Ko ce podizati industriju? "Nasi idustrijalci"? Ostaju onda samo "strana ulaganja" a to je u prevodu strani kapital koji generise profit koji ostaje u rukama stranaca i koji se mogu po nahodjenju povlaciti (US Steel). To opet znaci da jedina "korist" od takvih stranih ulaganja ostaje porez koji ce placati nasi ionako slabo placeni radnici. A ako drzava pomaze strane ulaganja "dinkicevim stimulacijama", ta ista drzava isplacuje i zarade zaposlenima u privatnom sektoru. Poljoprivreda je mnogo brzi put u blagostanje, samo jedan primer: od izvoza krzna kune, Danska godisnje zaradi preko milijardu evra. Gde su ostali poljoprivredni proizvodi? Zar industrija nije i prerada poljoprivrednih proizvoda? Sanse Srbije su poljoprivreda, energetika (obnovljivi izvori).
Preporuke:
14
0
16
subota, 19 maj 2012 18:27
Betelgeuse
Da ne bi pogresno shvatili da sam protiv industrijalizacije - slazem da je snazna industrija preduslov za bogato drustvo, ali je poljoprivreda najbrzi nacin da se relativno brzo oporavimo. Spomenuo sam Dansku, tu malu drzavu od nesto vise od 43.000 km2, i 5,5 miliona stanovnika. Od poljoprivrede ostvaruju oko 65 milijardi dkr, ili 8,8 milijardi evra. Srbija, a posto se vec godinama "takmicim" sa Dancima i u najmanju ruku nisam gori ni slabiji od njih, bi analogno tome mogla ostvarivati vise od 10 milijardi evra samo od poljoprivrede. Ako proizvodnji u poljoprivredi dodamo pratecu preradjivacku industriju zasnovanu na poljoprivrednim proizvodima (ne moraju to biti skupi i veliki industrijsku kompleksi - za pocetak), eto recepta za uspeh. Medjutim, sve mi se cini da nije problem u nedostatku kvalitetnih ideja, vec u nedostatku DOMACINA, jer se srpska politika pretvorila u servis stranih interesa, drugim recima nasi politicari su maceha vlastitom narodu. Sve dok je tako bice nam ovako.
Preporuke:
11
1
17
subota, 19 maj 2012 19:05
Robespijer
POLjOPRIVREDApatrijarhalnost, autoritet, religija, nepismenost, neobrazovanost, kulturna zaostalost, socijalna statičnost, država kao sirovinska baza - kolonija,slaba i nerazvijena odbrambena moć, teži prelazak u informaciono društvo,loš kvalitet životaINDUSTRIJAdemokratičnost, nauka, pismenost, obrazovanje, kultura, socijalna mobilnost, država kao jak ekonomski i politički subjekat, jaka i moderna vojska, lakši prelazak u informaciono društvo, jak standard i kvalitet životaNažalost, nema prostora da objasnim sve ovo, ali pametnom je dosta da razume.
Preporuke:
12
4
18
subota, 19 maj 2012 19:33
Beli Orao
""Vu...sama. Prijatelju, skoncentriši se.
Preporuke:
4
3
19
nedelja, 20 maj 2012 01:38
Bob
Na duže staze ni jedna zemlja nije postala visoko razvijena samo od poljoprivrede. Uporedite, recimo, koliko Novi Zeland zaostaje za Australijom ili Kanadom.
Kao osnova i početak da, ali kasnije industrija mora da uzme primat.
Preporuke:
4
1
20
nedelja, 20 maj 2012 07:04
Aleksandar
3. Inicijativi privatnog kapiatala, čija će se odgovornost temeljiti na tržišnoj ekonomiji
Auu, ovo je je neozbiljno. Pa ko ne vidi da je trzisna ekonomija i unistila nasu indistriju. Nema nista bez planske ekonomije. trzisna ekonomija je na stracistu istorije.
Preporuke:
9
0
21
nedelja, 20 maj 2012 20:25
fristajlo
Byakuya-sama @subota, 19 maj 2012 10:24 fristajlo
Problem je u vašem malom i ograničenom mozgu Sa druge strane, ja vidim problem u Vašoj nervoznoj i brzopletoj reakciji na ono, što napisah.
Da Vam se to ne bi dešavalo previše često, pokušajte da čitate (i shvatate) malo bolje.
Moguće je da ja grešim; da li je moguće da Vi grešite?
Preporuke:
3
1
22
ponedeljak, 21 maj 2012 08:15
Bianca
Prije svega, moja zahvalnost autoru na detaljnom prijedlogu. Danas imamo previse teoreticara ekonomije, koji nam uvijek dijele isti savjet: "reforme", "investicije", itd. Teorije nisu dovoljne da se konacno krene putem konkretnih prijedloga.
Prijedlog ima dobrih komponenata, ali ne nekih s kojim se ne slazem jer se bojim istih problema u koje je danas Zapad zaglibio, a donekle i Rusija --- a koje je Kina izbjegla.
A to je pitanje "stimulacije", i raznih fondova za razvoj. Problem je slijedeci. Ako se novac (kapital) poreznika ulaze u razvoj privrede, tak kapital ne smije biti "pomoc', vec ravnopravno ulaganje sa ciljem profita. U US i na Zapadu uopce, kada drzava potpise multibilionski ugovor za proizvodnju, povrsno gledajuci, to je za odrednjene proizvode --- u stvari je subvencija privatnog profita. Kapital poreznika, kao i sve druge forme ulaganja --- od zemlje do strucnjaka --- je pretocen bez povratka! Prodaja proizvoda ne donosi profit porezniku.
Preporuke:
1
0
23
ponedeljak, 21 maj 2012 08:28
Bianca
Moja druga dilema je stvaranje industijskih zona. Bojim se da je ovaj princip urbanizma neodrziv, i zbog vise razloga. Iako se slazem za ulaganje u infrastrukturu, potrebno je preci na novi sistem izgradnje urbanog prostora, nacin koji bi povezao ne samo industriju, vec i poljoprivredu, izolirane seoske zajednice, komercijalne i institucionalne objekte u modernu mrezu sa modernim sistemom transporta. Takva vizije je izlozena u studijama za Rusiju i druge zemlje u razvoju, da se izbjegne izolacija industrije, agrikulture i drugih "otmenih" profesija --- od universiteta i instituta, do vladinih organizacija i korporacijskih stabova. Od komputerskih firmi, do modernih stambenih, ugostiteljskih objekata. Mi ne mozemo graditi urbane sredine po starom modelu, jer taj ne moze rijesiti probleme prometa, zagadjenja, i skupoce energije. Svijet se vraca "odrzivom" razvoju, sto znaci puno kracim lancima snabdjevanja, manjeg tehnoloskog intenziteta, kao i nizu potrebu za kapitalom.
Preporuke:
2
0
24
ponedeljak, 21 maj 2012 08:32
Sava Savanović
Svaki političar u Evropi zna da ga čeka sudbina Alda Mora (Italija 70-tih, kada je krenuo njihov sunovrat i izvoz Crvenih brigada iz Nemačke u Italiju) i Slobodana Miloševića, ako se bori za razvoj svoje države.
"Negde tamo daleko je odlučeno da Jugoslavija nestane. Tako je moralo biti" - Ante Marković u svom poslednjem intervju. I uništi Jugoslaviju.
Preporuke:
4
0
25
ponedeljak, 21 maj 2012 15:17
Vladimir
Ko spomene "trzisnu ekonomiju" ili jos gore "slobodnno trziste", taj je ne samo neozbiljan kvaziekonomista, vec zamagljivac situacije, prodavac magle i spin majstor.
Ofucane fraze nekakvih kvaziekonomskih "skola", koje su pukle kao mehur od sapunice nam zaista ne trebaju u ovakvoj krizi.
Mozda je kalkulacija nekakve industrijalizacije tacna, ali je nedovoljna. Kao da gladnog hranite sa 17 grama hrane, ali "znacajnih" tri puta dnevno.
Petar je dao osnovne postulate naseg upravnog i drzavnog, pa i privrednog sistema, i dok se ne iskorene nadriekonomisti, lazni manageri i izmisljeni biznismeni, u sustini obicna hajducka druzina, nema razgovora ni o kakvom razvoju.
Prvi korak raspustiti ekonomski institut, i njegove perjanice pitati za poreklo imovine, a zatim i privredne komore, pa redom....
Preporuke:
2
0
26
utorak, 22 maj 2012 18:59
Bojan
Autor donekle ima pravo, ali je zakasnio 20-30 godina.
Poljoprivredna je bitna, i industrija je bitna, ali je problem što se mi nalazimo u postindustrijskom društvu. Neće nikada više biti onih vremena kada su stotine autobusa prevozile radnike na posao, a u jednoj fabrici radilo po 20-30000 ljudi, bar što se nas tiče.
Dalje, sam pomen riječi strategija može da kaže da od toga neće biti ništa. Kod nas se samo pišu strategije, ima ih i previše, ali problem je u tome što su one previše statične a autori nemaju puno dodira sa realnošću. Nama treba promjena paradigme. Planiranje je ok i potrebno je, ali nam treba dinamičan sistem, konstantno praćenje razvoja i prilagođavanje po potrebama. Petoljetke su dobar sistem ali danas jednostavno teško da mogu da upale u ovom okruženju jer je svijet brži, globalizovaniji i demokratičniji.
Preporuke:
0
1
27
utorak, 22 maj 2012 19:04
Bojan
Primjetio bih i komentar Biance i složio se sa onim što priča. Nama trebaju ljudi koji imaju takvo razumjevanje stvari, koji nisu sujetni i koji su sposobni da shvate današnje tokove, brzo se prilagode, a da sistem ima što manje birokratskih i nerazumnih prepreka. U starijim generacijama malo ljudi ima taj kapacitet, a mlađim generacijama nedostaje iskustva i obrazovanja.
Pakistan je jedna banana država od 100 mil stanovnika, i oni godišnje stipendiraju svojih 5000 doktoranata da se usavršavaju u svijetu. Koliko Srbija šalje ljudi u inostranstvo, planski, i planira da ih vrati?
Nama je nadalje potrebno identifikovanje tržišnih niša i uska specijalizacija na tu proizvodnju tj. integracija u velike svjetske sisteme. Potrebna nam je i jaka baza istraživačkog rada i smjelost da se uđe u nove oblasti, jer samo ono što nije još istraženo i pokriveno može nam pružiti brz i snažan razvoj.
Preporuke:
0
1
28
nedelja, 27 maj 2012 23:26
Turas
Lepo je planiranje ali je rad jedino efikasan.Da bi se radilo treba gazda;kod srba slabo ima volje za rad.Srbija je poljoprivredna zemlja i logično je da industralizacija prati,po potrebi poljoprivredu,a ne obrnuto.Koliko vidim po različitosti(pro-kontra)komentara svi ćemo da se prihvatimo motike ako želimo da preživimo.Planiraćemo u toku kopanja.
.jpg)
Nemam ništa protiv, ako ima ko da garantuje da će sakupiti rasute pare i još malo više.
Dotle verujem u onu: "Dati pare državi, isto je što i dati tinejdžerima viski i ključ od auta".
Sve dok reforma AVNOJ-a bude cilj i sredstvo beogradskih republikanaca, nema ništa od industrije, privrede, ali ni od Srbije.
Užas se sastoji u tome što njih podržavaju EU, Amerika i Rusija.
Nemojmo se "praviti" da to ne vidimo.
S poštovanjem i uvažavanjem,
SRPSKI LIBERALNI SAVET
To autoru promiče; kao plan, ovo ima samo tu manjkavost.
Niko ovde ne misli da ovo ne treba uraditi; svima je jasno da bez jake industrije ni jdna zemlja, kao naša, ne može da se oslobodi suštinski.
Naš problem treba da se reši prvo u jednoj drugoj ravni- u političkom kadru. Čak i ovi, koji danas vrše vlast, sve ovo znaju; problem je u tome što oni to neće da urade.
Nama treba način kako da takav kadar dovedemo na vlast.
Obrnuto, najbolja stimulacija za privredu bi bila ako biste stopu PDV-a podigli na 90%.
Zemlje s visokim porezima su ekonomski najuspesnije i prosto vrcaju od novih privrednih poduhvata i inicijativa (primer: skandinavske zemlje).
Ako medutim zelite niske poreze, preporucujem vam Somaliju, zemlju bez ikakvih poreskih i birokratskih ogranicenja za razvoj privrede.
U globalizovanoj ekonomiji, pravilo je da sto imate manji porez, vase stanovnistvo ce biti siromasnije, kao sto primer Danske i Somalije lepo potvrduje.
Sada srecom sami mozete izabrati hocete li biti bogati ili siromasni -- zar to nije divno?
Industrija zagađuje zemlju, vazduh i vodu.
Fabrike nam otimaju oranice i pašnjake.
Industrijiski način proizvodnje je nezdrav za ljude i životinje. Kod ljudi stvar otpor prema radu. Doprinosi bogaćenju uskog sloj kriminalaca bliskih političko-''crkvenoj'' oligarhiji!
Da nije bilo industrijalizacije u Rusiji tokom 20-ih i 30-ih godina XX veka, Hitler bi došao do Vladivostoka. Samo tako deluju ozbiljne države. U industriji je snaga!
Problem je u vašem malom i ograničenom mozgu, društvo ne može da funkcioniše na partocentričnoj osnovi, samim tim i vaša priča da je sve u ''političkim kadrovima'' je besmislica, samo se treba okrenuti prirodnom pravu i gotovo, da je svaki privrednik, što od raznih državnih,što od para-državnih razbojnika reketiran uzeo pištolj(bolje pušku) i overio svakog takvog umesto da na kraju overi sebe(kad ga ovi potpuno unište), mi ne bismo imali ''kardove'' koji će ''da vode zemlju'', jednostavno bi imali privrednocentrično društvo bazirano na civilizaciji,umesto džungle, sa priridnim pravom kao korektivom.
Drzava koja je u zadnjih 40 godina napravila bum u industrijalizaciji je Kina i treba krenuti njenim primerom.
1. apresijacija dinara (odmah na 200 din za eur isa tendencijom daljeg pada)
2. Planska privreda
3. Vlast komunisticke partije.
Ovo je recept koji je primenila Kina i koji jedino daje rezultate.
Kao osnova i početak da, ali kasnije industrija mora da uzme primat.
Auu, ovo je je neozbiljno. Pa ko ne vidi da je trzisna ekonomija i unistila nasu indistriju. Nema nista bez planske ekonomije. trzisna ekonomija je na stracistu istorije.
@subota, 19 maj 2012 10:24 fristajlo
Problem je u vašem malom i ograničenom mozgu
Sa druge strane, ja vidim problem u Vašoj nervoznoj i brzopletoj reakciji na ono, što napisah.
Da Vam se to ne bi dešavalo previše često, pokušajte da čitate (i shvatate) malo bolje.
Moguće je da ja grešim; da li je moguće da Vi grešite?
Prijedlog ima dobrih komponenata, ali ne nekih s kojim se ne slazem jer se bojim istih problema u koje je danas Zapad zaglibio, a donekle i Rusija --- a koje je Kina izbjegla.
A to je pitanje "stimulacije", i raznih fondova za razvoj. Problem je slijedeci. Ako se novac (kapital) poreznika ulaze u razvoj privrede, tak kapital ne smije biti "pomoc', vec ravnopravno ulaganje sa ciljem profita. U US i na Zapadu uopce, kada drzava potpise multibilionski ugovor za proizvodnju, povrsno gledajuci, to je za odrednjene proizvode --- u stvari je subvencija privatnog profita. Kapital poreznika, kao i sve druge forme ulaganja --- od zemlje do strucnjaka --- je pretocen bez povratka! Prodaja proizvoda ne donosi profit porezniku.
"Negde tamo daleko je odlučeno da Jugoslavija nestane. Tako je moralo biti" - Ante Marković u svom poslednjem intervju. I uništi Jugoslaviju.
Ofucane fraze nekakvih kvaziekonomskih "skola", koje su pukle kao mehur od sapunice nam zaista ne trebaju u ovakvoj krizi.
Mozda je kalkulacija nekakve industrijalizacije tacna, ali je nedovoljna. Kao da gladnog hranite sa 17 grama hrane, ali "znacajnih" tri puta dnevno.
Petar je dao osnovne postulate naseg upravnog i drzavnog, pa i privrednog sistema, i dok se ne iskorene nadriekonomisti, lazni manageri i izmisljeni biznismeni, u sustini obicna hajducka druzina, nema razgovora ni o kakvom razvoju.
Prvi korak raspustiti ekonomski institut, i njegove perjanice pitati za poreklo imovine, a zatim i privredne komore, pa redom....
Poljoprivredna je bitna, i industrija je bitna, ali je problem što se mi nalazimo u postindustrijskom društvu. Neće nikada više biti onih vremena kada su stotine autobusa prevozile radnike na posao, a u jednoj fabrici radilo po 20-30000 ljudi, bar što se nas tiče.
Dalje, sam pomen riječi strategija može da kaže da od toga neće biti ništa. Kod nas se samo pišu strategije, ima ih i previše, ali problem je u tome što su one previše statične a autori nemaju puno dodira sa realnošću. Nama treba promjena paradigme. Planiranje je ok i potrebno je, ali nam treba dinamičan sistem, konstantno praćenje razvoja i prilagođavanje po potrebama. Petoljetke su dobar sistem ali danas jednostavno teško da mogu da upale u ovom okruženju jer je svijet brži, globalizovaniji i demokratičniji.
Pakistan je jedna banana država od 100 mil stanovnika, i oni godišnje stipendiraju svojih 5000 doktoranata da se usavršavaju u svijetu. Koliko Srbija šalje ljudi u inostranstvo, planski, i planira da ih vrati?
Nama je nadalje potrebno identifikovanje tržišnih niša i uska specijalizacija na tu proizvodnju tj. integracija u velike svjetske sisteme. Potrebna nam je i jaka baza istraživačkog rada i smjelost da se uđe u nove oblasti, jer samo ono što nije još istraženo i pokriveno može nam pružiti brz i snažan razvoj.